Beše jednom jedan Đuđaro.
Početkom 70-ih godina prošloga veka, tada mlad i perspektivan dizajner, a sada već "deda Đorđo", odlučio je da je dosta bilo iznova ponavljanih šablona pri izradi automobilskih karoserija, te mu na pamet pade sledeće:
"Kako bi bilo da automobil izgleda kao origami figurica- oštrih, jednostavnih, a aerodinamičnih linija?".
Više nego neočekivano, slobodu da prvi put u nižoj klasi vozila primeni novu filozofiju auto-dizajna, ovom Italijanu dao je gigant iz Wolfsburga, proizvođač čije je ime po inerciji vezivano za oble linije insektoidne legende.
Prvi uglasti mit, produkt Đorđovog genija, je, na moguće negodovanje svih ljubitelja malih, kockastih vozila sa Apenina, ipak bio Golf.
Od te 1974., sve do početka 90-ih, retko ko je, osim Đuđara, uspevao da "folded-paper" ideju pretvori u više-milionske tiraže, opšte uspehe auto-industrije, primerke kojih će se sa setom sećati deca (i mladi) trusnih osamdesetih.
Samo za njih, i one koji se tako osećaju, autor bira, po njegovom mišljenju, najlepše automobile ikada.
Redom, od najnižih klasa, narodnih automobila, do dan- danas "WOW-efekt" vozila.
I za kraj, nedosanjani san:
Neki ćoškasti lepotan je sigurno zaboravljen, neka ostatak ovdašnje družine dopuni listu legendi...
