|
roberto_s
|
 |
« Odgovor #87 poslato: 23 јул, 2009, 12:33:55 » |
|
Uh, moram nesto jos da podelim sa vama jer me impresioniralo do bola.....
Koreni....cudo je to. Quinci Jones je 80-tih godina snimio album, jedan od najboljih koje sam do sada cuo. Naslov mu je ROOTS, a muzika , mozete i pretpostaviti...onaj iskonski Afro ritam i zvuk . Dok sam ga slusao, skoro da sam mogao da osetim bat stopala africkih plemena. Impesija-neponovljiva....
E sada se vracamo na planinu Rajac. Postoji jedna prica, koja govori koliko jak moze biti osecaj pripadnosti , osecaj postovanja prema precima.
Pre nekih 5-6 godina, pozove me prijatelj da zaradim neku kintu i odvezem jedan kombi pun scenskih rekvizita na Rajac, gde se tada snimala reklama za Postansku stedionicu. Znate svi onu reklamu, kada devojka pazari etno stvarcice kod cice Srbijanca i na kraju mu placa karticom Postanske stedionice..... E to je bilo to snimanje.
Na izlasku iz Ljiga, (Gibo obrati paznju na ovo) , posle kilometar dva, postoji skretanje desno ka Rajcu. Skrene se tu desno, pa se prodje jedan most, pa odmah levo i dalje kuda te put vodi. Posle , mozda, kilometar, sa desne strane , odmah pored puta je kafana koja je sazidana pored neke recice. Tu recicu su pametno pregradili pa je kafana dobila svoju sopstvenu plazu. Od te kafane , dalje prema Rajcu, posle par stotina metara, sa leve strane se nalazi prelepa etno kuca, sa prelepim travnjakom i sa tri stara vajata u dvoristu. E o ovoj kuci sam hteo da vam pricam.
Banusmo ispred kuce sa 10-15 vozila , kombi-vozila i jednim pogolemim kamionom koji je nisio na sebi agregat za struju. Ulazimo u dvoriste (ekipa od 20-tak ljudi) kad ono, na tremu kuce, starica, preplasena, kaze: " Deco , ja mislila , doci ce dvoje troje ljudi da nesto slikaju, kad ono puk vojske!"
Kasnije iz price skapiram da scenarisra i reditelj nisu baki objasnili koliko ljudi dolazi da snimi reklamu od 15 sekundi !
Elem, da skratim, scenografija se montira ne jednom od Vajata, glumci se sminkaju, reflektori podesavaju, kamera ide..... jedanput, dvaput, triput,....... i tako do kasnog popodveva. Na kraju, svi pobegose.... ostasmo samo baka , ja i pun kombi rekvizita.
Tada pocinje njena prica.
Rodjena je na imanju na vrhu Rajca, tipicno seosko , bogato , domacinstvo. Pored nje, jos buljuk dece koja su se razbezala trbuhom za kruhom. Ona je zavrsila u Bgd-u kao profesor knjizevnosti a njen suprug, istoricar umetnosti. Miran zivot, proveli su na Dorcolu! U medjuvremenu je njihovo imanje, posle smrti roditelja, prodato.
U jednom trenutku, ona pozeli da se jos jednom vrati na ognjiste odakle je potekla i uputi se sa suprugom na Rajac. Na imanju zaticu novog vlasnika kako nesto meri- proracunava. Dobar dan, dobar dan, ja sam ta i ta, drago mi je , ja sam taj i taj. I tako, uz kaficu iz termosa i domacu sljivovicu oni dodjose do cinjenice da novi vlasnik planira da celo imanje poravna bagerom i tu napravi neki pogon za preredu biljaka, ali sa radovoma planira da pocne tek za 7-8 godina, kada se penzionise.
Matorci dodjose na ideju da pitaju sta novi vlasnik planira sa objektima, kucom i tri vajata, jedan u vocnjaku u kome se spremala dzibra za rakiju, jedan pored staje , u kome se preradjivalo mleko i jedan na livadi , u njemu su stajale kose, grablje i ostale alatljike. Sve je bilo planirano za rusenje.
Njima sinu ideja da pitaju, koliko para da spreme i da otkupe te objekte i presele ih na drugu lokaciju. Novom vlasniku nije bio bitan novac i dozvolio im je da u narednih 7-8 godina sele sa imanja sve sto om je na volju.
Matorci kupise plac u podnozju Rajca i krenuse u neverovatnu avanturu, preseliti cetiri objekta dvadeset kilometara nize , u podnozje planine.
U startu su znali da kamen iz temelja nece moci da presele, pa su na novom imanju, od novog kamena , podigli cetiri istovetna temelja kao sto su ih njihovi preci podigli pre 150-200 godina.
I na te, novoizgradjene temelje, poceli su da sele, dasku po dasku , gredu po gredu, zakivak po zakivak. trajalo je godinama, pomagali su im mestani, a bogami, platili su i poprilican broj dnevnica nadnicarima koji su na vrhu rasturali, u podnozju ponovo sastavljali i sve to prevozili volovskom zapregom.
Kuca je bila zavrsena, gotovo identicna kao i ona stara, jedino su temelji bili novi. I u tom trenutku staricu napusti verni drug. Nastavila je sama da seli vajate i na kraju uspela . Proslo je do tada vise od deset godina od kako su poceli.
Tek tada, skapirah, ljudi , pa ovo je sve autenticno i staro 150-200 godina. Zamolih staricu da me provede kroz kucu da jos jednom osmotrim. Neverovatan filing. Za divljenje. Toliko truda , entuziazma, novca, i sada, kada je ideja sprovedena u delo, na tom imanju nema ko da zivi, Unuci dodju na par dana preko leta, al' smeta im sto nema kupatila, pa su mislili da jedan vajat prerede za tu namenu. Ali baka ne da. Kaze, moze posle njene smrti, do tada ostaje sve kako jeste.
Eto, tako...... Ako nekoga od vas put nanese tamo, svratite, vidite jel' starica jos ziva, pogledajte , oslusnite taj mir, osetite duh necega sto je staro stotinu i vise godina, a ljubavlju jedne strarice i njenog muza sacuvano za buduca pokolenja.
Gibo, zaustavi se , molim te, opali par slicica, ja nisam imao kod sebe niti aparat niti telefon.
|
![](http://www.panda-club-serbia.com/logopanda51.gif"http://www.panda-club-serbia.com/forum/Themes/default/images/smflogo.gif")
