Dorcol nekad i sad

Evo malo copy-paste sa nekoliko izvora:

Pre 70 godina na stazi oko Kalemegdana odrzan je prvi Grand prix u tadasnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Velika nagrada se nije ponovila.

Treceg septembra, pre 70 godina, u cast rodjendana kralja Petra II Karadjordjevica odrzane su, na stazi oko Kalemegdana prve beogradske Medjunarodne automobilske i motociklisticke trke. Pred oko 75.000 gledalaca vozeno je pet motociklistickih i cetiri automobilske trke.

U glavnoj trci, koja bi u svakom pogledu odgovarala savremenim takmicenjima Formule 1, nastupili su svetski asovi tog vremena u bolidima "mercedesa" i "auto uniona". Na stazi dugoj 2.794 km vozeno je 50 krugova. Bila je to zapravo poslednja GP trka planirana za tu takmicarsku sezonu, a posto je dva dana ranije zapoceo Drugi svetski rat, posle trke oko Kalemegdana doslo je do prekida GP takmicenja koji je trajao punih sedam godina.

Zbog naglog priblizavanja rata i velike napetosti u Beogradu se nisu pojavili Francuzi Rober Mazo ("delaje") i Zorz Grinjar ("amilkar") kao ni Madjar Aleksander Vilhajm ("mazetari") blagovremeno prijavljeni, dok Rudolf Karacola nije bio ni najavljen zbog povrede noge.

Ogromna buka izazvana vec na prvom zvanicnom treningu (31. avgusta) gotovo je preplasila Beogradjane, ali i uznemirila zivotinje u obliznjem Zooloskom vrtu, tako da je veci broj morao da bude prebacen u lagume ispod Tasmajdanskog parka.

Prema rezultatima ostvarenim na tri zvanicna treninga, startne pozicije su bile: 1. Manfred fon Brauhic ("mercedes-benc"), 2. Herman Lang ("mercedes"), 3. Herman Paul Miler ("auto union"), 4. Tacio Nuvolari ("auto union"), 5. Bosko Milenkovic ("bugati"). Pri tom treba napomenuti da je Tacio Nuvolari stigao u Beograd tek jedan dan pre trke tako da je ucestvovao samo na trecem treningu. Medjutim, veliki majstor za volanom uspeo je da se prilagodi stazi veoma brzo.

Manfred fon Brauhic, "veciti drugi", zapoceo je privatni obracun sa klupskim kolegom i svetskim prvakom za 1939. Hermanom Langom vec tokom treninga, a na pocetku trke, zahvaljujuci ceonoj startnoj poziciji, bio je jos sigurniji u svoju pobedu.

Vec dobro poznat u sportskim krugovima po naprasitoj prirodi, ovog puta bio je jos nervozniji, tako da je vec posle nekoliko prvih krugova izasao zadnjim desnim tockom van staze. Taj njegov manevar izbacio je kamencic sa bankine u vis i staklo na levom oku Langovih zastitnih naocara se razbilo. Zbog ozlede oka i krvarenja Herman Lang je bio prinudjen da odustane od daljeg takmicenja.

Langov bolid preuzeo je rezervni vozac Valter Bojmer i ukljucio se u trku neposredno pred nailazak Nuvolaria i Milera. Medjutim, posto nije ucestvovao na treninzima, ubrzo mu snazni auto otkazuje poslusnost i Bojmer zavrsava trku uletanjem u topole.

Manfred fon Brauhic, sada bez bliskog pratioca Langa, pojacava tempo svoje voznje iz kruga u krug, i pri tom postavlja i rekord staze, obisavsi 15. krug za 1:14 minuta (135 km/h). Vec u narednom krugu, zbog prebrze voznje, auto mu se okrenuo za 180 stepeni na usponu kod Francuskog poslanstva. Nuvolari, koji je tog trenutka naisao, majstorski je uspeo da se provuce, ali je morao da uspori sto je iskoristio Miler i pretekao Fon Brauhica i Nuvolaria.

Tokom narednih zamena pneumatika Nuvolari je izbio na vodecu poziciju koju nije ispustao da kraja trke, a posto mu je put bio potpuno otvoren, izjednacio je rekord staze.

Redosled na cilju bio je: 1. Tacio Nuvolari ("auto union") 1:04:03,8 casova (130.839 km/h), 2. Manfred fon Brauhic ("mercedes-benc") 1:04:11,4 (130.4 km/h), 3. Herman Paul Miler ("auto union") 1:04:34,4 (129.8 km/h), 4. Bosko Milenkovic ("bugati") 1:04:27,2 sa 15 krugova zaostatka.
Podela nagrada obavljena je u zgradi beogradskog Autokluba (sada Klub knjizevnika) u Francuskoj ulici br.7.

Ova trka, toliko znacajna za tadasnji Beograd, pominje se u svim publikacijama vezanim za predratni automobilski sport. Od svih objavljenih napisa jedino je u zagrebackom casopisu "Motor sport" u septembru 1939. izneta veoma neobjektivna i izrazito negativna ocena te trke.

Jedan od najpoznatijih svetskih istoricara automobilskog sporta, Britanac Lorens Pomeroj u svojoj knjizi "GP automobili" (1964) detaljno je opisao dva presudna trenutka tokom trke: odustajanje Hermana Langa i okretanje Fon Brauhica pred zgradom Francuskog poslanstva, dok je legendarni sef trkacke ekipe Mercedes-Benca Alfred Nojbauer u svojim memoarima "Muskarci, zene i motori" (1970) u odnosu na sve sto je objavljeno prezentovao najtopliji prikaz tog, za nas, najznacajnijeg automobilskog takmicenja do sada.

Udruzenje gradjana "Oltajmer fest Srbije" ce ove godine obnoviti secanje na ovaj veoma znacajan dogadjaj koji bi mogao da vrati Beograd na kartu velikih svetskih automobilskih desavanja.

U periodu od 4. do 6. septembra 2009. godine planira se odrzavanje izlozbi i trka oldtajmera. Predvidja se da program traje tri dana, a desavanja ce se dogadjati na Kalemgdanu, Avali i Adi Ciganliji. Manifestacija se odrzava na internacionalnom nivou jer ce na njoj prisustvovati kako domaci, tako i strani (evropski) klubovi i takmicari. Ljubitelji odltajmera su dobrodosli, da na ovom jedinstvenom dogadjaju vide ekskluzivne modele koji su se vozili u vreme kada je prva trka bila odrzana.

_______________________________________________________________________________________________________________
***************************************************************************************************
_______________________________________________________________________________________________________________

Kad smo vec kod von Brauchitsch, za njega je vezana interesantna prica. Naime, svi timovi su stigli par dana pred trku, na kvalifikacije i trening i kada se proculo da je Nemacka napala Poljsku i da pocinje frka, von Brauchitsch je nestao! Nasli su ga na aerodromu i skinuli sa aviona. Navodno, kao veliki patriota i pilot von Brauchitsch je osetio da je potrebniji Fireru u Nemackoj, nego vozeci GP u Srbiji. To je verzija koju su objavili svi pro Nemacki mediji i filmski zurnali. U stvari, nije pokusavao da se vrati u Nemacku, nego je skontao kakva se frka sprema i planirao je da pobegne, sto dalje i sto pre a avion iz kog su ga izvukli je leteo u London!!! Veoma besni, Gestapo likovi koji su pratili Mercedesov tim, su ga naterali da vozi. Njegovo drugo mesto na trci nije samo rezultat lose srece i okolnosti, nego i posledica straha i pritiska od strane Gestapoa. Inace, lik je imao veoma cudan zivotni put, bezao je u Istocnu Nemacku, mnogo nerazjasnjenih stvari oko njega, svasta. Umro je u dubokoj starosti,kao poslednji pravi as, 2003 godine i pred smrt dao je dobar interviju CS&C koji imam negde sacuvan. Do samog kraja nije hteo da kaze sta se desilo u Beogradu, ko mu je ubio prvu zenu i jos brojne druge misterije koje malo bacaju senku na vrhunsku trkacku karijeru...