Evo završih danas i taj posao!!!
Neophodne "sirovine":
1) Pokazivač temperature marke Pilot kakvog ima u AP sportu. U paketu se nalazi i odgovarajuća sonda kao i šrafovi i matice za montažu.
2) Kućište pokazivača. Ima ih raznih, odlučio sam se za neki metalni (marke Pilot, AP sport) koji košta okolo 1200din. U pakovanju su i potrebne matice, šrafovi i podloške
3) Račva u koju se šrafi senzor. Isto marke Pilot u AP sportu kupljena, u kompletu su i šelne. Račva koju sam uzeo je za creva prečnika 32mm, što je za neka 2mm veće nego kod Pande. Uz malo više angažovane snage crevo sedne na račvu ali će vreme pokazati koliko mu ta napregnutost prija.
4) Uglavnom sve što je trebalo je stizalo u paketima sa navedenim artiklima, ono što pride nedostaje su provodnici (sve ukupno reda veličine 10m, bilo bi dobro uzeti ih sa izolacijom u tri različite boje), buksne, šraf, matica i podloška za montiranje nosača na tablu, nekoliko šelni za svaki slučaj (veličina za crevo od 30-32mm) i to bi bilo to. Naravno potrebna je izolir traka a ne bi bilo zgoreg koristiti i neku silikonsku zaptivnu masu (koju ja nažalost nisam imao, ali u slučaju potrebe ću je naknadno naneti).
Alat:
Dobri šrafcigeri, špicasta klešta, sečice, skalpel, klešta za buksne, ključ 13, unimer i/ili kontrolna lampa...
Postupak:
Prvo i pre svega dobro bi bilo imati nekog pored sebe ko ima iskustva oko auto elektrike (i mehanike). Za sebe bih mogao kažem da sam vičan tome ali sam ipak iskoristio i pomoć mog drugara iz srednje škole koji je verziraniji na tom polju. Krenuli smo od skidanja komandne table (ne bih sada opisivao te banalne stvari), zatim je na red došlo izvlačenje žica. Pre početka te radnje je potrebno dobro proučiti uputstvo koje stiže uz sam pokazivač temperature i odmah sprovoditi provodnike kroz rupu na dnu kućištu instrumenta. Pozitivan kraj smo doveli sa prvodnika crevene boje koji ide na upaljač (oguli se izolacija, veže se žica koja ide ka pokazivaču i to se sve dobro izolira), masu smo uzeli sa nekog provodnika crne boje koji je već pripremljen stajao sa konektorom (samo smo krimpovali buksnu na žicu i natakli je u taj konektor), napajenje osvetljenja smo uzeli sa one žice žute i crvene boje koja je uvezana sa masom i napajanjem za radio (na isti način smo je iskoristili kao i ovu za sa pozitivnim krajem). Zatim smo sproveli provodnike do motornog prostora, jedan što šalje informaciju sa sonde na pokazivač i jedan za masu (masu je moguće uzeti i negde iz motornog prostora ali smo se mi odlučili za ovu varijantu jer nam je delovala pouzdanije i estetskije. Kada se to sve poveže uzgleda otprilike ovako:
Pošto smo imali samo provodnik sa crnom izolacijom za raspoznavanje smo koristili različite buksne (plave za masu, crvene za pozitivan kraj, povratnu od senzora smo uzeli crvenu pa smo je oblepili izolir trakom, a sijalicu smo vezali direktno bez buksni).
Sledeći deo priče je bio montiranje samog pokazivača u kućištu na komandnu tablu. Prethodno smo skinuli tablu (izvadili smo i onaj deo sa pokazivačem goriva, brzinomerom, kontrolnim lampicama itd itd) i obeležli konektore sa žicama kako bismo posle olakšali ponovnu montažu. Potrebno je bušilicom izbušiti rupu kroz koju će proći šraf kojim će se nosač kućišta pričvrstiti za tablu. Šraf je bio čini mi se M6...
Zatim je usledio za mene najrizičniji deo posla: montiranje račve u koju se šrafi senzor. Skinuli smo crevo sa hladnjaka, stavili kesu i pričvrstili je vezicom na otvor gde je ulazilo crevo kako rashladna tečnost ne bi curela, zatim smo na pravom delu creva obeležili mesta sa sečenje i odsekli komad u dužini od 3-4cm kako bi crevo ostalo iste dužine i sa ugradnjom račve. Nove krajeve creva smo navukli na račvu, iste zategli šelnama. Ušrafili smo senzor u račvu, povezali sa odgovarajućim provodnicima. Sam senzor je konusan mada bi ipak bilo dobro staviti ili teflonsku traku ili silikonsku zaptivnu masu koja trpi visoke temperature. Posle obavljenog posla to je izgledalo ovako:
Zatim je usledilo vraćanje komandne table (uspeo sam da zahebem jednu sijaličku), startovanja motora i uživanja u odrađenom poslu:
Kao što vidite već je mrak pao, trebalo nam je jedno tri i po sata za celu akciju (za sledeći put bi nam trebalo oko sat i po) i nekoliko piva za regeneraciju...
Pošto sam po orijentaciji večiti paranoik i ljubitelj vazdušno hlađenih mašina sada mi ostaje da motrim da li mi negde oko račve curka voda, da pazim da li se nabija pritisak u sistemu hlađenja u slučaju pojave vazduha. Ostavio sam bio otvoren ekspanzioni sud dok je auto radio u mestu ne bi li se vazduh tim putem oslobodio iz sistema...
Sutra ću početi sa testiranjima u realnim uslovima eksploatacije.... Bićete izvešteni...
