E pa drugari, da krenemo polako!
Sreda ,12.8.09. sve je bilo spremno za put. Auto pregledan, stvari popisane i ubacene u gepek, prikolica zakacena, camac naduvan i pricvrscen. Mape, karte, busole, nismo nosili, sto se kasnije pokazalo pogresnim. No tu je bio Giba, koji nam je MMS-ovao slike sa Google-eartha, Giba nas, zvezda vodilja!!!
Elem, cetvrtak, 13.08.093. ,polazak iz Dobanovaca u 04:30. Ibarska prazna, prosecna brzina oko 70 km/h i eto nas kroz 4h i 30min (264km) na Kokinom Brodu, ispred poznate kafane Sveti Nikola (sada Zlatarsko jezero)
Tu smo prvi put protegli noge, i verujte, koliko je u pandi skuceno i neudobno, dal' zbog euforije, il zbog prelepog krajolika, ja nisam osecao ni zamor, ni ziganje u krstima, ni grceve u nogama. Drugar koji je putovao samnom ( u nastavku Minga) vam je nesto poput terminatora, ljudi moji, android, taj bi mogao u tamicu da zgazi 3000 km bez stajanja, samo mu dajte dovoljno cigara i piva!
Na Kokinom Brodu upoznajemo Sretka, coveka s kojim sam dogovorio ovu expediciju.On je jedan od cuvara rezervata, covek zaljubljen u prirodu, LJUDINA JEDNA OGROMNA. Evo ga na slici, a o njegovim sposobnostima procenite sami (obratite paznju na to sta sve ima u rukama)
Pandu i prikolicu ostavljamo na parkingu kafane (Sretko angazuje telefonom drugara da obidje i pripazi), naduvan camac dizemo na krov Nive, i svu opremu ubacujemo , sto u gepek ,sto u camac. Pred nama je put od 40-45 km, od K Broda do Sjenice, do tacke gde nastaje Uvacko jezero.
Kada kazemo jezero, obicno mislimo na siroko vodeno prostranstvo, medjutim , treba da znate da ova tri jezera izgladaju kao reke , sto u sustini i jeste poenta. Nastala su tako sto je recica Uvac pregradjena na tri mesta i tako su nastala ta tri jezera. Znaci, kada na slikama budete videli potok sirok par metara , znajte da je i to jezero, verovatno prvih par stotina metara jezera.
Ok , idemo dalje. Voznja Nivom oko 1h i eto nas na mestu gde se Vapa uliva u Uvac i nastaje prvo- Uvacko jezero. Tu skidamo camac, opremu, pozdravljamo se sa Sretkom, i prvi put toga dana bacamo nesto u stomake.
Camac je u vodi, objektivi su spremni i............. POLAZAK!
Krecemo lagano, ( na vesla) prosto nam zao da pentom remetimo mir i tisinu sto nas okruzuju. Pred nama, na par km, nazire se pocetak cuvenih meandara. Vecina vas je slike meandara imala prilike da vidi, ali , iz ovog rakusa, cisto sumnjam.
Imali smo srecu (kasnje se ispostavilo da je golema sreca u pitanju) da je vodostaj bio enormno visok zbog kisnog proleca i ogromnih snegova prosle zime. Ono sto se na internet fotkama meandara vidi kao beli pojas iznad vode , to je strma kamena obala, medjutim, ovoga puta bila je pod vodom tako da se odmah iznad povrsine vode nalazilo rastinje, borovi, jele, breze, poneka vrba.......
Posle 3 km, nailazimo na pecinu. U nivou vode je zbog visokog vodostaja, a kazu da je duga 7 km. Mi smo usli svega dvadesetak metara, i bez nazad, iznad nas su bili slepi misevi od po nekoliko kilograma. Prizor je bio jeziv, uplasili smo se sta ako svi od jednom krenu sa velikom nuzdom!!?? Potopice nam ladju!!
Po izlasku iz pecine krecemo dalje nizvodno i posle dva kilometra nailazimo na kamp u kome obitavaju rendzeri , ribolovci i ostali ljubitelji prirode!
Ovde se zadrzavamo 30-tak minuta, cisto da se jos jednom pozdravimo sa Sretkom, i raspitamo o tome sta nas otprilike ocekuje u narednih 20 km.
Odmah posle ovog kampa pocinju na daleko poznati meandri. Kao sto rekoh, to je neverovatan filing! Sama cinjenica da se nalazim usred neceg tako jedinstvenog, tako netaknutog, tako misticnog tera te da scepas aparat i skljocas, skljocas, skljocas.......
Ja sam ispucao 3 filma sa dobrim starim Zenitom, al' na zalost jos nisam uradio fotografije tako da ih ne mogu podeliti sa vama. Na srecu, bilo je tu digitalaca, mob. telefona, pa je nesto ipak ostalo zabelezeno:
I tako , ploveci dvadesetak km , dolazimo do Brane na Uvackom jezeru. Tu, u neposrednoj blizini brane, nalazimo jedno malo poluostrvo i odlucujemo da tu provedemo noc.
Podignut sator, logorska vatra, flasa vina koja je napunjena specijalno za ovu priliku....
i sta cete vise!!!???
Na ovom poluostrvu docekasmo i sledece jutro.
Nastavak sledi......paradajz mora da se kuva......
