Stigoh juče sa puta... Lep vikend sam proveo na Rajcu okružen čistim vazduhom, divnom prirodom, dobrim društvom i zdravom a masnom hranom (sa rakijom se nisam preterano družio ovaj put)...
Što se samog puta tiče Gvido je odradio posao bez štucanja. Naranio sam ga sa 15l a potrošio je samo 10l za celih 200km, hvala mu!!! Na "džiberskoj" (ibarskoj) magistrali je održavao sasvim prijatnu brzinu od 90 km/h van naseljenih mesta što je bilo dovoljno za relaksirajuću vožnju. Nažalost istu je pokvarila gomila DEBILA koji voze neke kantušine od 100 i više konja sa sklonošću ka preticanju preko pune linije, uletanju u makazice, obilaženju kolone i sličnim disciplinama.
U podnožju Rajca sam posetio kuću o kojoj je Robi pričao (ako sam pogodio). Nažalost naišao sam na lanac/katanac i prazno i uraslo dvorište (žao mi je što nisam uspeo da slikam bolje slike, malo sam bio u žurbi):
Bilo mi je zanimljivo da motrim na temperaturu rashladne tekućine, koja nije prelazila 75 stepeni na otvorenom. Međutim pravi test je stigao kada je trebalo uzverati se uz planinu - 1200m uz uspon od 10%. U treću se moglo ubaciti na trenutke znači većim delom je voženo drugom brzinom. Kazaljka je počela polako i sigurno da se penje već posle prvih nekoliko krivina na usponu a do druge serpentine je došla do 97 stepeni kada se uključio ventilator i temperaturu je održavao u granicama normale. Ovo mi je bilo posebno zanimljivo jer sa te deonice pamtim kuvanje Fiata 127, Yuga 60, Wartbugra 353W, Audi 80 - dovoljna je minimalna neispravnost u rashladnom sistemu...
Po uspešno savladanom usponu sam rešio da ovekovečim trenutak. Moja devojka, Gvido i pogled (videla se Avala sa tog mesta - udaljenost oko 80km):
Takođe evo malo i offroad-a da se ne hvale samo ovi sa 4x4 Pandama i Robi:
Nakraju je Gvido dobio kupanje planinskom vodom (u pozadini mu je daleki rođak iz Kragujevca):
