Naravno ,kako ne vodim dnevnik i nemam beleške nemam pojma kako se zvaše mesto u koje smo dolutali tog jutra. Blizu je Tripitija i ide se na kontra stranu od Limenarije Skala je sigurno a verovatno od Sotirosa. Ima mala peščana plaza sa suncobranima od palminog lišća i malo je izmeštena na kraj samog sela, dok u selu ima mala uvala/luka i par kafanica na molu. Kafanice su stilski odrađene u klasičnom grčko-turističkom stilu: nove a tradicionalno stare....
Mi se odlučismo da zasednemo u jednoj u čijoj su bašči sedele tri lokalne žene i pričale uglas. Kontam da je XXI vek uzeo danak i da je ovo 'ženska' taverna pošto su u susednoj, malo dalje od ove, sedeli sve sami muškarci gustih brkova i pristojnih godina i takođe pričali u glas...
Nije to sukob polova, to je praktična podela na teme koje preovlađuju (pretpostavljam jer ne znam grčki...). Kako je buka manja tamo gde sede tri žene od petnaest muškaraca (u obe varijante SVI prisutni pričaju istovremeno, napominjem!) a mi prinudni ljubitelji TIŠINE odabrasmo manje bučnu varijantu. Ima turska kafa (al se tako ne zove iako je služe kao i kod nas, sa lokumom), ima i 'ladan nes, vodu u flašici smo dobili a da nismo tražili (kasnije ćemo je i platiti...) Ima jedna priča koju čuh nekada davno: Grčka je okupirana od strane Turske već vekovima... (poznato??) Grci tiho otporaše i prikolju tu i tamo ponekog Turka, Age i Begovi zulumćare ili lepo vladaju,.... Dosadilo Grcima i uvedu oblik otpora "trujmo ih polako" tako što će svaki lojalan grk Turčinu u kafu sipati otrova malu dozu. Pošto otrov reaguje sa hladnom vodom dajući neko obojenje u kafi uz kafu se počne služiti i voda (sad dal su je Turci uveli rad samozaštite ili Grci da sami sebe ne otruju ne sećam se!) i onda pre pijenja kafe sipaš malo vode i uveriš se da nije "dosoljena". Tu mi je priču pričala neka kafanska avetinja nekada davno i setih je se sad kad uz hladan nes stiže voda, nezatraženo...
Posle kafe odosmo do prodavnice, uvek optimistično raspoložen (a i 'govori srpski da te ceo svet razume') posle klimanja glavom u znak pozdrava pitam na srpskom 'Imate li hleba?'
'Molim?' upita prodavac
Ja kez oduvadouva i počnem da verglam: 'DObar dan, napokon da se sa nekim razumem... Treba mi hleb i pavlaka i ... ' Njegovo polupanično mahanje glavom bi dobar znak da me ne razume... Ok... ingliš... agen...
Posle sam čuo da se prodavac i onaj drugi sporazumevaju na jeziku koji nije grčki, nije ni srpski ali je u srbiji...
Kasnije ili sledećeg dana odosmo na drugi kraj, iza Potosa, i naletesmo na putokaz Metalia Beach i aj da se svraća... Zemljani put, kamenje na istom... Polako prvom... odjednom kraj puta na pola pogleda do mora bele kamene table poređane u krug. Starogrčki Stounhendž!! Zakočih u oblaku prašine...
Kad se prašina malo slegla izađosmo iz kola uvereni da je ovo lokalitet od neprocenjivog arheološkog značaja (bar ja sam bio!) i da ga svecka propaganda namerno prešućuje jer su odavde Stari Grci opravili expediciju istraživačkog tipa koja je 'otkrila' divlja plemena na nekom dalekom kišnom i hladnom ostrvu i prosvetlila ih (kombinacija mita o Prometeju i filma Trinaesti ratnik sa malo argonautizma i odiseje). Ispostavilo se da je ovo delo modernije' Grka il nekih njihovih gostiju i da je posvećeno horoskopu... Al svideo mi se natpis na jednom kamenu pored: "Ljubav je kad nikad ne kažeš izvini" A i lepo izgleda to belo kamenje a u pozadini pllaaavvvvooo more... Na prilazu stajaše tabla sa mozaikom, od kamnčića i staklića i... (setih se filma 'Mi nismo anđeli' u kojem se citira 'igra staklenih perli' ) Pokušali smo da nađemo svako svoj horoskopski znak al pošto se time niko od nas ne zanima nismo uspeli. Svi nekako isti, a i u novinama uvek piše (npr) Strelac, 22.11.-21.12.
Plaža - pa, nije bila loša, našli smo i neko drvo da se pod isto zavučemo. Maja je celo jutro bila u izdanju 'stalno idemo na smrdljivu plažu' i bojkotovala sve akcije tako da... Utisak su dodatno pokvarile ploče obložene algama na ulazu u vodu, klizave ko đavo. Dodatni nespokoj je bila stena iznad koja je izgledala kao da će se svakog trena odvaliti i pasti i sprštiti sve pod sobom uz uzrokovanje manjeg cunamija. I dalje se u pozadini čulo 'smrdljiva plaža' i... aj da se beži! Metalija je na forumima i sajtovima pregledanim u fazi pripreme letovanja često pominjana, nama nije legla.
Uf... Malo čitam ovaj putpis (?? ako se tako nazvati može!!) dosada što napisah i vidim da nije od preterane koristi ikom ko želi da sazna koliko je kilometara nešto udaljeno, koliko košta klopa (sećam se samo jedne cene: 36 evra za nas 5 u taverni na plaži Tripiti includin' sladoled i pivo i sok i sve... lubenica i
GRATIS !), kakve su pumpe za gorivo,... Na Tasos smo doputovali uz pomoć 'Alvirovićevog vodiča kroz rupe na putu, do Tasosa, bez nazad' i ovde oslobođeni stega više pamtismo interne orijentire 'kod one kuće sa plavim vratima', 'kod onog drveta sa čudnom granom' 'kod stene što liči na nasukani brod' (nije brod nego je sirena sa velikim sisama al to pred decom nije baš...) a toga u kartama nema. Jedino što putniku može biti od pomoći je činjenica da je sve ovo obavljeno autom (dakle, NEOPHODAN!! ako niste smešteni tik uz plažu ili u naseljenom mestu) i bez preteranog planiranja. Jednako bi bila obavljena misija ovog pisanja da neko oseti delić opuštencije i da je usvoji u odgovarajućoj mu meri.
(će zakasnim na posa' pa će se nastaviti prvom prilikom)
